Богата историја Трговачке школе у Београду започиње 1. октобра давне 1843. године. На овај дан, који од 2003. године школа званично прославља као Дан школе, тадашњи министар просвете Јован Стерија Поповић, потписао је акт о оснивању Трговачке школе Општине Београдске на захтев Манојла Солара, учитеља из Земуна, првог званичног оснивача школе овог типа. Та прва Трговачка школа у Београду радила је 3 школске године, имала око петнестак ђака и исто толико предмета. Манојло Солар, коме припадају неоспорне заслуге за почетке средњошколског трговинског образовања у Србији, водио је школу све до 1851. године.
Континуитет трговачког образовања настављен је на темељима Соларовог рада. Увиђајући потребу за систематским и савременим образовањем из трговинске струке, Министарство просвете из 1844. године оснива знатно амбициозније замишљено, Послено-трговачко училиште. Школа је имала три разреда, четири учитеља а за првог управника постављен је Петар Радовановић, дотадашњи управник свих основних школа. Послено-трговачко училиште радило је све до 1858. године. Те исте год. установљена је нова Трговачка школа указом кнеза Александра Карађорђевића. Први директор ове школе био је Филип Силвестер Нигрис, дотадашњи професор на Трговачкој академији у Бечу. Међутим, након двогодишњег периода, због недовољног познавања српског језика, он је смењен а на његово место доведен је Милан Миловук, најстарији професор у школи. У том периоду, на челу са Миловуком, школа постиже запажене резултате.
Године 1865. оснивањем Реалне Гимназије, Трговачка школа је престала да постоји, а њен целокупни кадар, програм и ученици уграђени су у структуру под називом Реалка трговачког смера. Реалка је имала шест разреда, са 26 предмета распоређеним на „летњи и зимски“ течај. Првих година ова установа је била смештена у згради Велике школе а од 1867. добија наменску зграду. Међутим, гимназијски тип образовања угушио је специјализовано изучавање трговинске струке.
Након паузе од скоро једне деценије, континуитет историје Трговачке школе, наставља се 1881. године, оснивањем приватне трговачке школе под називом Књажевско-Српска железничка и трговачка школа. Попут прве школе, и ову оснива Фрањо Вишек, држављанин страног, чешког порекла. Квалитетним програмом и радом, ова школа се убрзо наметнула као једина образовна институција ове врсте, с великим бројем полазника и економичним пословањем. Актом министарства она 1892. прераста у Државну трговачку школу у којој Вишек остаје директор све до своје смрти (1896). Ова школа налазила се у згради преко пута данашње Савезне Скупштине и имала је модерне програме и целокупно устројство по угледу на трговачке школе које су тада постојале у Аустро-Угарској и стога се ово доба сматра златним периодом у историји Трговачке школе који је изнедрио на хиљаде образованих питомаца.
На самом освиту 20. века, уредбом краља Александра Обреновића, од 1900. године, Државна трговачка школа прераста у Српску краљевску државну трговачку академију. Пут ове школе прати највећи успон Србије у њеној историји од 1900. до 1914.године. С првим светским ратом, након свих ратних голгота (Албанија, Крф), прихватање и распоређивање приспеле српске деце на себе је преузело француско министарство просвете. Већ 29. маја 1916. установљена је Српска виша трговачка школа у Ексу, с директором Миланом А. Костићем. Школа је радила под тешким условима, није било уџбеника а настава се често заснивала професоревој живој речи. Престала је са радом 16. марта 1919. када је потписан Версајски мир, и када је пресељена у ослобођену Србију.
Након завршетка Првог светског рата, оснивањем државе Јужних Словена, Српска трговачка академија, преименована је у Државну трговачку академију и под овим именом постојала је од 1919. до 1944. године. Почетне тешкоће настале услед ратних недаћа, превазиђене су захваљујући ентузијазму како наставног кадра, тако и полазника. Први директор Државне трговачке академије био је др Мита Лукић, а потом Михаило Ђ. Миладиновић. Наменска зграда саграђена је 1929. године и налази се у Цетињској улици (данашња Прва економска школа). Пред рат, 1939. године, започиње рад и друга државну Трговачка академија (данашња Правно-биротехничка школа у Светогорској бр. 48.).
Евгенија Кики и њена задужбина у Хиландарској улици бр. 1
Евгенија Н. Кики, рођена Наумовић (1855-1933), рођена је у Крушеву, у Македонији, 8. октобра 1855. године, у породици Николе и Марије Наумовић. Њен отац и стриц су се рано отиснули у свет, бавећи се трговином, па су се зауставили у Београду, ускоро довевши и своје породице. Године 1870., након пет завршених разреда гимназије и три у Женском заводу, Евгенија се удаје за београдског трговца Николу Д. Кикија. По смрти мужа, Евгенија је сав свој живот посветила капиталу и извршењу мужевљеве тестаментарне воље, уграђујући се, заједно са његовим именом у неке од најпрестижнијих задужбина у Београду. Круна задужбина брачног пара Кики представља Палата Кики, која се данас налази у центру Београда, на углу Цетињске и Хиландарске улице.
Евгенија Кики је преминула у дубокој старости, 1933. године, а по тестаментарној жељи, у априлу 1934. започела је изградња дома БТО (Трговачка школа београдске Трговачке Омладине) свечаним освећењем камена темељца. Зграда је завршена 1939. године, пред сам Други светски рат, у којој је од тада трајно смештена Трговачка школа у Београду. Без сопственог потомства, Евгенија Кики је сачувала спомен у сећањима хиљадама трговачких помоћника који су становали у дому БТО и похађали Трговачку школу коју им је она даровала. Њено име, као и имена њених родитеља и мужа, и данас се налазе на фасади зграде.
Краћи осврт на послератну историју Трговачке школе
С почетком другог светског рата, зграда која се налазила на атрактивној локацији, претворена је у немачку касарну са кухињом и спаваоницама. Ипак, у истој згради Школа наставља рад 26. октобра 1946. године. Тада добија и ново име Државна нижа трговачка школа са домом за 300 ученика из свих крајева ратом разрушене Југославије. У школи је радило 28 наставника а остварена је нека врста убрзаног курса за ученике који су ратом били ометени да на време заврше школовање. Од 1954. Школа је преименована у Школу ученика у трговини и под тим називом постојала је до 1957. године. Идући у сусрет реформама школства, школа добија ранг средње стручне школе и бива поново преименована у Трговачку школу „Јездимир Ловић“, названа по једном од предратних трговачких помоћника, ученика школе, који након погибије бива проглашен за народног хероја. Од 1977. године школа ради под новим именом – Образовни центар трговинске струке „Јездимир Ловић“, самоуправним споразумом о удруживању, уласком у састав Центра за образовање радника у робном промету, коначно је фузионисана у јединствену школу под називом „Трговинска школа Јездимир Ловић „. У периоду од 1977-1988. школа образује за трећи степен стручности следеће кадрове: продавац мешовите робе, продавац прехрамбене, текстилне, металотехничке, коже, гуме, обуће, књижарске робе и смер складиштар. На четвртом степену образовани су кадрови техничар продаје и аранжер у трговини. Када су се стекли услови, OCTS “Jeздимир Ловић“ оснива и Вишу трговинску школу која до 1985. год. послује као самостална радна организација, све до престанка рада 1989. године.
Године 1993. школа обележава јубилеј – 150 година свог постојања. Те исте године, враћено јој је првобитно име – Трговачка школа и она под овим називом наставља свој историјски ход у времену, српском друштву и просвети.
Трговачка школа данас
„Прави трговац је онај који има једноставан, непристрасан факултет који ми зовемо здрав разум; човек снажних афинитета ка чињеницама, који доноси своје одлуке на основу онога што види…“ – Ralph Waldo Emerson
Београд је град у којем се трговина вековима успешно развијала. Дарежљивост и племенитост су две одлике српских трговаца, записано је у Споменици Београдске трговсчке омладине. Траг те вековне трговине дубоко је утиснут у темеље трговачке школе у Хиландарској бр.1, која има традицију дугу преко 160 година. Данас, Трговачка школа представља угледну установу која се издваја добрим стручним кадром, квалитетном организацијом, праћењем савремених токова у настави и пракси. Захваљујући експанзији приватних трговинских предузећа, трговинских радњи и све актуелнијих трговинских центара, школа се налази у жижи интересовања, тако да се доста пажње посвећује практичној настави. Пратећи промене у законима о трговини, школа традиционално сарађује са са различитим, угледним трговинским предузећима. Отворена је за сарадњу са другим институцијама и константно се труди да прати модерне токове трговине, стога се у школи организују семинари на којима ђаци и наставници могу стећи нова знања. Основи афинитети школе јесу осавремењивање стручних предмета у складу са напредном праксом и научно-технолошким открићима. У прилог томе иде и да у школи постоје добро опремљени кабинети са наставу трговинског пословања, модел продавнице где ђаци практично увежбавају рад у трговини и извођење практичне наставе, као и кабинети за аранжирање. Од 2007. године у школу су уведени и пилот програми, одељења на новом четворогодишњем смеру комерцијалиста.
Поред редовне наставе, постоји велики број ваннаставних активности захваљујући којима ђаци могу да усаврше знање из области својих интересовања. Креативни концепт јесте циљ коме константо тежимо. Одабрани стручни кадар труди се да развије креативност код ученика и да открије њихове таленте и интересовања којима се приступа на прави начин. Стога,у школи постоји преко 15 секција где ученици усавршавају своја креативна, образовна, културна и др. интересовања. Уз одговарајуће услове и квалитетно опремљене кабинете, ученицима је обезбеђен и неопходан материјал за рад, као и модерна наставана средства.
Већ дужи низ година, школа успешно сарађује с родитељима и стога Савет родитеља учествује у решавању свих битних питања и актуелне проблематике. Сматрамо да је добар однос са родитељима и узајамна сарадња кључ успешног школовања и усмеравања ђака у добром моралном смеру и едукативном правцу.
У самој школи влада пријатна и стимулативна атмосфера, како за учнике, тако и за саме наставнике који се труде да дају што већи допринос раду и развоју школе. У школи ради 84 наставника распоређених у осам стручних актива. Неки од њих су бивши ученици ове школе. У згради се налази школска библиотека са 7917 књижних јединица. Школа се налази под константним видео надзором, као и надзором обезбеђења које води рачуна о дисциплини и безбедности ученика.
У 2022.години на укупну површину зграде додат је простор површине од 239 м² у који се улази из Цетињске улице. Простор ће бити искоришћен за два кабинета са рачунарском опремом и два кабинета- продавнице који ће бити опремљени опремом за продају робе.
Просторија на коју је школа посебно поносна јесте лепо уређен простор свечане сале у којој се, поред семинара за професоре и сличних догађаја, за ученике и запослене повремено организује и уметнички програм-позоришне представе и концертни наступи мањих ансамбала.