У недељи од 5. до 9. маја 2025. у нашој школи обележена је Недеља сећања и заједништва Обухватила је низ школских активности са циљем одавања поштовања жртвама трагедија које су се догодиле 2023. године у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, у Дубони, Малом Орашју и Нишкој Бањи када су се трагично угасили животи младих људи.
Циљ је подизање свести о значају превенције насиља међу младима и афирмације другарства, хуманости, емпатије, толеранције и поштовања међу младима. Наглашава се и значај развоја вредности, вештина, знања и критичког мишљења код ученика потребних за живот у савременом друштву кроз активности које су усмерене на неговање културе сећања и промоцију хуманости.
Наша школа је на обе локације организовала различите активности у оквиру обележавања Недеље сећања и заједништва, а сви ученици, наставници/запослени и родитељи позвани су да узму активно учешће. У наставку су неке од активности које су организоване.
Прикупљене намирнице за Црвени крст Стари град
Невино јутро
Прошао је још један круг сунца, месеца, туге и ноћи без сна,
Откако сте отишли тихо, без поздрава, без опроштаја.
Док су у клупама остали ваши осмеси, цртежи, недовршене речи
И тишина што није само тишина, већ рана која је сваком ћутњом пева.
Не бројимо више дане.
Бројимо празнине.
У соби где играчке стоје нетакнуте,
У кревету који је остао уредно намештен.
Оног јутра кад си последњи пут отишао у школу.
Без збогом.
Без загрљаја дужег од секунде.
Нисмо знали да је секунда последња вечност.
Твоје ципеле још стоје испод кревета.
Знам да ти више не требају.
Али не могу да их померим.
Као да, ако све остане исто,
Некако ћеш се вратити.
А где сте сада, децо?
У којој песми, у којем ветру?
Да ли вам птице певају уместо нас?
Ваша слика неће старити заједно са вама,
Ваша одећа неће расти заједно са вашим корацима.
Ваш осмех, толико пун наде,
Некако је остао заробљен, заувек у тој тишини.
Јер ви сте отишли пре него што сте икада могли да полетите.
И сада кад погледамо празне собе,
Као да ништа више није исто, ништа није било како је требало.
Ваша лутка, књига, ципела
Стоје ту, незавршене, попут приче која није дошла до свог краја.
Песму написала: Теодора Јевремовић, ученица одељења 1-1
Рад ученика из одељења 1-1 уз подршку одељењског старешине
У оквиру наставе Ликовне културе, ученици су припремали радове везане за значајне споменике културе и важност неговања културе сећања.
У наставку су радови наших ученика из претходног периода које овом приликом желимо да промовишемо.
Захваљујемо се свима на активном учешћу и доприносу у промовисању правих вредности, толеранције, хуманости, емпатије, међусобног разумевања и поштовања. Одређене активности биће настављене до краја школске године.
Педагошко-психолошка служба
Извештај: Милица Сретић Танасијевић
Објављено јун 8th, 2025